IN MEMORIAM
Amicus animae dimidium (Horacije)
BILJANA POPOVIĆ
05.03.1961. – 20.08.2020.
Koleginica Biljana napustila nas je iznenada… Ostale smo u neverici, zapitane da li je baš tako moralo biti…
Sa njom smo delile (nekada više, nekada manje) proteklih gotovo 30 godina.
Zajedno smo učile, pisale, držale seminare, edukacije… putovale u Sarajevo,
Podgoricu, Osijek, po Srbiji, na Maltu…
Toliko sećanja, zajedničkih iskustava…
Uvek otvorena za učenje, vešta sa rečima, britkog uma – dala je značajan
doprinos našoj Školi i pomogla brojnim studentima u građenju uloge geštalt
psihoterapeuta.
Pamtićemo je i po specifičnom humoru, dobrim zapažanjima, jasnim
komentarima…
Bila je stalna i nesebična podrška i svom suprugu i svom sinu.
Svojim klijentima bila je odani slušalac, oslonac, svetionik…
Ljubav, akcije i briga za životinje (posebno pse) obogatile su njen život i dale mu još jednu značajnu dimenziju.
Misleći na Biljanu i sve ono što je dobro činila naredne reči dobijaju suštinski smisao:
„Nikoga još nikada nisu slavili zbog nečega što je dobio. Slava je nagrada za
ono što je dao.“ (Kelvin Kulidž)
Neka Joj je večna slava i hvala!
Koleginice iz Geštalt studija Beograd